Rezultati faze 3 velikog međunarodnog ispitivanja pokazali su da personalizovana vakcina, razvijena na osnovu jedinstvenog „otiska“ tumora svakog pacijenta, uz imunoterapiju može značajno da smanji rizik od ponovne pojave melanoma ili smrti.
Pre dvadeset godina australijski istraživači stvorili su prvu vakcinu na svetu razvijenu specifično za sprečavanje raka.
Zahvaljujući HPV vakcini, Australija je na putu da postane jedna od prvih zemalja u svetu koja će eliminisati rak grlića materice. Sada su istraživači iz Australije napravili još jedan značajan korak – ovog puta u lečenju raka kože, prenosi RTS.
Prva personalizovana mRNK vakcina protiv raka uspešno je prošla kliničko ispitivanje faze 3, pokazavši da je rizik od povratka melanoma ili smrti za 42 odsto manji u poređenju sa standardnom imunoterapijom koja se primenjuje sama.
Rezultati su čak bolji nego što su naučnici očekivali
Globalna glavna istraživačica, medicinska onkološkinja Džordžina Long iz Melanoma instituta Australije (MIA), predstavila je rezultate na Kongresu Evropskog društva za medicinsku onkologiju (ESMO) 2026. Očekuje se da rezultati budu objavljeni u časopisu New England Journal of Medicine.
„Ovi rezultati predstavljaju temeljni pomak u našem pristupu raku: korišćenje imunog sistema na personalizovaniji način kako bi se smanjio rizik od ponovne pojave melanoma ili smrti“, kaže Long i dodaje: „Ovo do sada nije postignuto u istoriji razvoja lekova protiv raka”.
Onkolog Robert Vonderhajd, budući predsednik Američkog udruženja za istraživanje raka, koji nije učestvovao u ispitivanju, rekao je za The New York Times da su rezultati ispitivanja na nivou „naših najvećih otkrića“.
MRNK vakcinu razvili su Moderna i Merk, a namenjena je sprečavanju povratka melanoma nakon hirurškog uklanjanja tumora.
Najpre se sekvencira tumor svakog pacijenta, a zatim istraživači utvrđuju šta predstavlja jedinstveni „otisak“ tog tumora u odnosu na zdrave ćelije u organizmu.
Na osnovu tih informacija pravi se personalizovana vakcina koja imunom sistemu pacijenta praktično predstavlja „poternicu“ za rak.
„Ovo se isporučuje u obliku mRNK, tako da sopstvene ćelije organizma prikazuju tu poternicu imunom sistemu, pokazujući mu tačno šta treba da traži i napadne“, kaže Long. Lek deluje u kombinaciji sa postojećom imunoterapijom Kejtruda (pembrolizumab).
„Rak može da prevari imuni sistem lažnim prijateljskim rukovanjem, pa imuni sistem misli da je ćelija raka normalna. Pembrolizumab blokira to rukovanje, omogućavajući imunim ćelijama da prepoznaju rak i napadnu ga, ali je to isti lek za sve”, objašnjava Long.
Personalizovanje terapije koja se primenjuje uz pembrolizumab izgleda da dodatno poboljšava rezultate. Kliničko ispitivanje faze 3 obuhvatilo je više od 1.100 pacijenata sa 157 lokacija širom sveta, a rezultati su potvrdili impresivne nalaze ranijeg ispitivanja faze 2, objavljenog 2024. godine.
Kod pacijenata koji su ostali bez znakova raka šest meseci nakon početka lečenja, rizik od povratka melanoma ili smrti bio je za 58 odsto manji u poređenju sa pacijentima koji su primali samo pembrolizumab.
Редован преглед коже свакако је део превентиве
Redovan pregled kože svakako je deo preventive
MRNK vakcina još nije dostupna pacijentima u Australiji ili Sjedinjenim Američkim Državama, ali su rezultati ušli u proces regulatorne procene. Taj proces bi, u zavisnosti od zemlje, mogao da traje nekoliko godina.
U Australiji, koja ima jednu od najviših stopa melanoma u svetu, jedna osoba umre od ovog raka svakih šest sati. Vakcina koja bi mogla da spreči povratak raka mogla bi da spase brojne živote.
Potencijal mRNK tehnologije nije ograničen samo na rak kože
„Nakon uspeha u melanomu, ovaj dokaz koncepta mogao bi da označi početak temeljnog pomaka u načinu na koji lečimo rak, pomažući pacijentima da duže ostanu bez bolesti“, kaže Long. Sa njom se slaže i Aleks Menzis, medicinski onkolog iz Melanoma instituta Australije.
„Nada za blisku budućnost jeste da bi ovo moglo ne samo da poboljša ishode kod pacijenata sa uznapredovalim melanomom, već i kod obolelih od drugih vrsta raka kod kojih su trenutne imunoterapije slabo efikasne“, objašnjava Menzis.
To je ohrabrujuća mogućnost, ali još mnogo toga treba da se uradi.Nedavno je nekoliko randomizovanih ispitivanja mRNK vakcina za rak debelog creva i rektuma, kao i za rak glave i vrata, pokazalo da ove vakcine nisu smanjile rizik od ponovne pojave bolesti.
Zbog toga su najnoviji rezultati još značajniji. „Ispitivanje INTerpath-001 pokazuje da lečenje zasnovano na jedinstvenom potpisu tumora svakog pacijenta, u kombinaciji sa imunoterapijom koja blokira kontrolne tačke, može da usmeri imuni sistem da pronađe i uništi preostale ćelije raka. Baš kao što je imejl promenio način na koji komuniciramo, individualizovana terapija neoantigenima ima potencijal da promeni način na koji lečimo rak”, zaključuje Long.
